Август је и много је вруће. Ако је веровати Студију-Б данас је најтоплији дан од како се у Београду мери температура, а то се ради већ неко време. Ја Студију-Б углавном верујем, довољно су социјални и не виде се далеко да би морали да лажу нон стоп.
Требало је синоћ да се обријем, ал ме мрзело. Сад кад се збричим и зној крене да шиба, има да се трансформишем у булку. Кад крене да се црвени и пече... али ипак се мора. Звала ме да се видимо и не могу да одем ко Чубака, пробаћу да се санирам помадом и талком, има још сат времена, ваљда ће бити океј.

Тако сам једно јутро у оној несретној Будви узео да се бријем. Узмем после бријања па опалим неку крему, за коју се испостави да иритира, и тако уређен скочим у воду. Прво су дошли спасиоци из Бечића, Котора и са Светог Стефана да виде ко се толко дере. Онда су се спустили горштаци са околних планина и господа са Цетиња мислећи да је нека фешта, да кољу вола, па ће бити бесплатног печења. То је све проузроковало гужву, па је милиција морала да уређује саобраћај, а како је понедељак у Црној Гори нерадни дан то им је доста тешко пало па су ми написали прекршајну пријаву. Сутра одем код судије за прекршаје, а пошто је и уторак тамо нерадан, судија беше прилично нервозан јер је због мене морао да излази из куће, те ми одрапи два дана добровољног рада уместо њега. У среду кад сам дошао на посао, сконтао сам да ја као судија могу себи да поништим казну, тако да сам у четвртак опет ишао на купање а правду је делио Бог лично. Добро, доста с дигресијом...

Ево ме сада испред огледала и пребирам своју колекцију бријача, неки тупљи би био пожељан. Нађем пригодан, али без крви се није могло. Ипак, више не личим на клавијатуристу "Неверних беба" и срећан сам због тога. Још пола сата и крећем, ваљда ће упала мало да се смири, трудим се да се не знојим. Не могу у град у папучама и у бермудама, што је много много је. Навучем фармерке и патике, крене зној. Црвени се брада, врат, пече, умивај се, бриди, црвене тачке, талк, не вреди, срање...
Гледаћемо се у очи, ко се још гледа у бркове, браду и врат. Време је да се крене.

Телефон. Ако зове да откаже појешћу бријач са све гелом, беби уљем и павловићевом машћу.

- Ало?
- Е? Симке је, јел долазиш?
- Долазим где?
- Па стиго ми угаљ, за данас смо се договорили да утоваримо, Боки и Маре су већ стигли, није ваљда да си заборавио?
- А... ма јок... задремао сам био, само да се обучем и долазим...


ovaj lik dudarim je carina, idite na http://dudarim.com i nadjite jos tema, mene boli stomak od smejanja

- Откуд овај силни парадајз?
- Купио Дударим.
- Па зашто побогу?
- Не знам, видиш да је дилеја.
- А где је он сада?
- Отишо до лекара да му превију главу, неко га је разбио.
- Па зашто побогу?
- Не знам, видиш да је дилеја.

Заврших у амбуланти ни крив ни дужан, чак ни тај парадајз нисам хтео да купујем... Кренем фино у Пекабету по јогурт и тако неке зајебанције, ал да видиш испред Пекабете неко девојче продаје парадајз. Прави онај сељачки, и даље штрокав од земље, а зрео да зрелији не може, семе му се затрло. Ал није то... Него то девојче, и оно ко парадајз, зрело. Добро, за нечије аршине можда мало младо, за лажне моралисте педофилија, али реално гледано - зрело! Приђем да видим пошто је тај парадајз, ред је да мало и купим, да оставим утисак.

- Ћао!
- Добар дан, изволте.
- Пошто је парадајз?
- Шездез... Ово је задња тура, више га неће ни бит.
- Па добро, онда да узмем више а?
- Па ја ја, узми слободно...
- Ајде ти ми напакуј, тако, мало више...
- Ево... три киле, јел вам то много?
- Ма није, није... него не мораш да ми персираш, па нисам ја нешто сад старији од тебе толико...
- Па мен се чини да и јеси...
- Хех, ма нисам нисам, ето, колко ти имаш година?
- А?!
- Па колко имаш година?
- ЋАЋАААААА!
- А бре?
- ЋААААЋАААААААА!!!
- Штаз дереш бре, који ти је?!
- ЋААААЋАААА ДОЂИИИИ ВАМОООООО!

Из распале "Ладе" паркиране поред, чује се комешање. Нешто се пробудило. Нешто налик на "мечку Божану", само јачих габарита, слабијих комуникационих способности и спорадично лошије хигијене. Њен ћаћа. Са све мотком за побијање парадајза, или побијање гризлија, ефикасно у оба случаја.

- СИИНЕЕЕЕЕ, ШТА ЈЕ БИЛООО СИНЕЕЕЕ?!
- Ова' нешто оће од мене!
- КОЈИ КОЈИ?!
- Ова' вамо!
- Е ма нисам ја бре ништа...
- ОВА' ШКЕМБАСТИ?! БЕМ ТИ СУМПОР, САЖ ДА ВИШ...

И ето... Срећа па ми амбуланта близу куће. Добра ствар је што сам однео ону кесу с парадајзом а нисам стиго ни да платим. Приде, успео сам још једну гајбицу да изврнем на безобразно. А изгледала ова пегава сасвим нормално, јебем ти сељаке, камуфлажа плус нинџа у породици... У амбуланти сретнем Жилета, у чекаоници, и он разбио главу.

- Шта има Жиле, откуд ти, и ти куповао парадајз а?
- Зашто си рекао парадајз?!
- А?! Ма зезам се, шта се теби десило?
- Ма, пази, возим бајс... И тамо горе код Пекабете, нека дилеја изврнула целу гајбицу парадајза, после се разгазио по тротоару, ја нисам видео, налетим и проклизам и трас главом о ограду...
- Ма шта кажеш?
- Да, да... Да знам који пацијент је направио срање, лепо би му главу разбио.
- Јеее...
- Него шта је теби с главом?
- А, ма ништа...
- Како бре ништа, личи ко да те неко мотком покупио?!
- Ма, ишо у подрум, нисам видео греду...
- Није те неко туко, сигурно?
- Ма јок, није тако страшно, више ни не крвари...
- Уф како сам попиздео, и бајс сам сјебао, ма хаос тотални...
- Баш срање човече.
- Срећа па ме неки сивоња са "Ладом" довезо довде...
- Не сери? Па где је сад он?
- Ма откуд знам, отишо ваљда даље за село... Ту с ћерком нешто продавао, поштен свет ти сељаци.
- Да знаш...

nuker spamercina

citajte molim vas, smesno je do bola...

..mrzi me da citam

procitaj molim te, 5 mintua ti treba, neces zazaliti

SPAM

ovaj je veci narkos od sestapaseste

Procitao....ovakih u mom kraju ima koliko 'oces!